HR - Ljudski Resursi - Srbija

Šta je sindrom prevaranta i kako ga prevazići?

Sindrom prevaranta predstavlja psihološki obrazac za koji je karakteristična sumnja u sopstvene vrednosti, znanja i veštine, praćena snažnim osećajem da je osoba nekoga „obmanula“ svojim uspehom, rezultatima ili dostignućima. Anksioznost, perfekcionizam, sumnja u sebe i strah od neuspeha najčešći su simptomi ove pojave.

Istraživanja su pokazala da oko 70% ljudi iskusi sindrom prevaranta u nekom trenutku tokom života. Neke ovaj osećaj prati tokom prvih nekoliko dana ili nedelja na novom poslu, dok kod nekih može potrajati i znatno duži vremenski period.

Sindrom prevaranta se uglavnom javlja kod ljudi koji su veoma uspešni u onome što rade, ali iz nekog razloga nisu u stanju da prihvate činjenicu da je taj uspeh postignut znanjem, radom i trudom, već imaju tendenciju da ga pripisuju srećnim okolnostima. Takođe, ove osobe teško prihvataju komplimente, potcenjuju svoje sposobnosti i imaju utisak da ne zaslužuju svoj uspeh, te da će ih uskoro neko „razotkriti“.

Sam termin sindroma varalice, uvele su psiholozi i psihoterapeuti Paulina Klens i Suzan Imes 1978. godine, kako bi opisale psihološki obrazac povezan sa strahovima, prevarom i nezasluženim uspehom.

Iako se i dalje ovaj fenomem češće javlja kod žena, ni muškarci nisu pošteđeni. Albert Ajnštajn, Dejvid Bouvi, Mišel Obama, Ema Votson, samo su neke od slavnih ličnosti koje su priznale da su u nekom životnom periodu patile od sindroma prevaranta.

Kako se izboriti?

Stručnjaci savetuju da je za uspešno rešavanje ovog problema najpre neophodno da osvestite „prevaranta“ u sebi. Iako deluje jednostavno, često je potrebno dosta vremena da primetite svoje misli koje idu u pravcu obezvređivanja sopstvenog uspeha. Čim ih registrujete, potrebno je da uložite napor i izborite se sa njima, jer je borba daleko lakša ukoliko poznajete svog neprijatelja.

Kada vas preplavi osećaj sumnje u sebe, pokušajte da prepoznate kako se to dešava i da razgraničite šta je realnost, a šta samo sindrom prevaranta.

Psiholozi predlažu i efikasne metode razmene negativnih misli pozitivnim, slaveći postignuća, razmišljajući o prethodnim uspesima i vodeći evidenciju o pozitivnim povratnim informacijama od drugih ljudi.

Kako ovaj sindrom nije bezazlen, savetuje se i razgovor sa osobama od poverenja ili stručnim licem, kako bi se što pre oslobodili sumnji u sebe. Možda ćete upravo iz iskustva drugih ljudi otkriti da se i oni bore sa istim sindromom, dok su u vašim očima oni pravo merilo uspeha. Na ovaj način će vam biti lakše da poverujete da zaslužujete sve dobre stvari koje su vam dogodile na poslovnom planu.